Moja mama je u spavaćoj ležala u krevi. Onda je moj tata ugibao u sobu na prstima. On je mami šapnijo: „Šeherezad? Jesi budna, Šeherezad?” Mama je njemu rekla: „Budna sam, Onure! Znaš da mi je koma bez tebe zaspat!” Tata je rekao: „A meni se činilo da si hrkala, Šeherezad!” Mama je rekla: „Nisam hrkala, Onure! Možda sam pinku prdnila, ali hrkala nisam!”
Tata je sjeo na krevu i rekao je: „Šeherezad, moram sa tobom nešto ozbiljno popričat!” Mama je rekla: „Kasno je, Onure, aj dođi u postelju! Šta je to tako važno?” Tata je rekao: „Važno je, Šeherezad! Jer pošto imam za tebe jedan poklon!” Mama je zatrepćala sa okicama i rekla je: „Poklon? Ah, pa nije mi rođendan, Onure!” Tata je nasmješkao se i rekao je: „Ne triba imat povod da nešto lipo pokloniš voljenoj osobi, Šeherezad!” Mama je opet zatrepćala sa okicama i pitala je: „A kakvi poklon imaš za mene, Onure?” Tata je rekao: „Šeherezad, kad bi ja sad tebi reka da imam za tebe famoooznu trokatnu vilu sa pogledom da Bosfor i Dardamele, šta bi ti na to rekla?” Mama je rekla: „Rekla bi – imaš ti trokatni kurac, a ne vilu, Onure!” Tata je rekao: „I bila bi u pravu, Šeherezad!” Onda je moj tata đipnijo se u krevu ispod deke. Mama je zakikoćala se i rekla je: „Oduran si, Onure!” Onda su moji roditelji nastavili spikat na turskom: „Hooo-ho-ho-ho-hoooo… Huuu-hu-hu-hu-huuuu…”
Sutra smo mi obitelj sidili u kužini za obidom. Tata je obrisao se sa salvetom i rekao je mami: „Šeherezad, ove sarmice sa janjećim mesom u šugu od šumskih gljiva i brusnica su totalno ludilo!” Mama je rekla: „Aj baš super šta ti se sviđa, Onure! Nema ništa lipše nego kuvat delicije za voljenu osobu! Posli imamo kolač sa kruškama i orasima u kremi od vanilje!” Tata je pitao: „A oćel bit i koja baklavica, Šeherezad?” Mama je rekla: „Naravski da oće, Onure! Aj jedi te sarmice da ti se ne olade!” Onda sam ja rekao: „Ja ću izrigat, majkemi mile!” Mama je mene pitala: „Šta je bilo, sinak? Ne prija ti obid?” Ja sam rekao: „Jedemo manistru na pome sa kruvom od juče, a vi dva brbotate o janjećim sarmicama i kolačima sa orasima!” Tata je pogledao prema mami i rekao je: „Šeherezad, ovi tvoj sin pari da je malo puka u glavu, je li?”
Mama je mene pomilkila po glavušici i rekla je tati: „Ma pusti, ima je jadničak nesritno ditinjstvo! Pravi otac mu je zaginijo u tragičkom slučaju dok je još bija skroz mali… Oš čašicu vina, Onure? Dobro je, francusko!” Tata je rekao: „Fala ti, Šeherezad! Jo šta je prva liga ovako vrhunski obidvat u društvu voljene osobe! A kroz ponistru se pruža božamstveni pogled na bazen i istanbulsku luku u daljini!” Onda sam ja rekao: „Kroz ponistru se vidi išarana trafostanica i kontejner sa brdom škovaca!” Mama je meni podviknila: „Kako se to ponašaš, Kan?! Pa jel nemoš bit malo pristojan? Znaš, iako ti Onur nije otac, on te voli isto ka da si mu sin!” Ja sam skriknijo: „Koji Kan, jebate led?!”
Onda je tata mami rekao: „Šeherezad, ako misliš da ti je Kan sazrija za u ludaru, ja ti imam dobru vezu! Tamo će mu moj frend psihijatar sa elektrošokovima za par miseci dovest mozak u red!” Onda sam ja tati podviknijo: „Slušaj ti, klipsone, ja se ne zovem Kan, nego Robi! Jel to kjaro?” Mama je rekla: „Pusti ga, Onure! Cilo vrime fantazira da je neki mali propalitet! Jebe ga griža savjesti šta pripada višoj klasi!” Tata je mene milo pogledao i rekao je: „ Čuj malac, ne triba te bit sram šta si bogat, lip i moćan! A ako ti je baš žaj tog malog propaliteta, tog Robija, moš ga slobodno koji put dovest kod nas u vilu, daćemo mu par baklavica da se prehrani! Možemo mu čak namistit postelju u našoj konjušnici! Sigurno mu je to bolje nego doma!”
Onda sam ja dreknijo: „Alo, tata, probudi se! Život nije sapunica! Alo!” Tata je u šoku izbečijo oči i stavijo je ruke na usta. Onda je on zamuckao: „Ah, šta si to reka?! Ne mogu virovat ušima, čoviče! Aj molinte ponovi to još jednom!” Ja sam napečijo ruke na kukove i rekao sam: „Život nije sapunica, tata!” Tata je okrenijo se prema mami i rekao je: „Čuješ li ga šta govori, Šeherezad? Srce će mi eksplodirat od radosti!” Mama je pitala: „Šta je bilo, Onure?” Tata je pustijo suzicu iz oka i rekao je: „Kan me je nazva tatom!”
Naveče su mama i tata sidili u trosjedu i gledali su televiziju. Ja sam sidijo na tapetiću i preslagivao sam slije. Tata je pokazao sa prstom u televiziju i rekao je: „A ova Fusun, e ta mi je najveća drmafulja od svih! Jelda da je, Šeherezad?” Mama je rekla: „Je, Onure, Fusun je krava na kvadrat! Mrska mi je skoro ka i mater ti Perdida!” Tata je rekao: „Dobro, nećemo sad srat po mojoj materi, nego po Fusun!” Mama je rekla: „Fusun je živi horor, nema greške! Sjebala je život i Burhanu i Ali Kemalu!” Tata je rekao: „Pogleaj samo koja je to zlica i pokvarenuša! Gleda te u oči i laže!” Mama je rekla: „Ih, ta u životu nije rekla istinu! Bolesnica slaže kad rekne dobar dan!”
Onda je tata skočijo prema televiziji i viknijo je: „Aj makni se sa ekrana, kravo jedna glupa! Oćemo gledat fini i pošteni svit, a ne tebe!” Onda je i mama skočila prema televiziji i viknila je: „Miči se, degenice! Dosta je bilo tvojih laži i prevara! Aj briši i pusti na ekran nekog lipšeg i normalnijeg!” Onda sam ja uletijo: „Ne bi vam se ja tija mišat, ali…” Samo mama je naperila prstom prema meni i dreknila je: „Slušaj me, papane! Akoš opet drobit da ti nisi Kan, nego neki Robi, moš slobodno odjezdit u skokovima!” Ja sam rekao: „Nisam vam to tija reć!” Tata je pitao: „Nego šta?” Ja sam rekao: „Da ona na televiziji nije Fusun nego precjednica naše vlade!”
Kasno po mraku je moja mama u spavaćoj ležala u krevi. Onda je moj tata ugibao u sobu na prstima. On je mami šapnijo: „Šeherezad? Jesi budna, Šeherezad?” Mama je njemu rekla: „Budna sam, Onure! Znaš da mi je koma zaspat bez tebe!” Tata je rekao: „A meni se činilo da si hrkala, Šeherezad!” Onda je mama zakenjkala: „A daj, Onure, pa tu epizodu smo sinoć imali…”
Tata je pitao: „Pa šta ima veze, Šeherezad?” Mama je rekla: „Kako šta ima veze, Onure! Ne možemo odma na početku ić sa reprizama!” Tata je pitao: „Pa šta da radim, Šeherezad?” Mama je rekla: „Daj malo razvijaj radnju, pizdamu strinina! Uključi mrvu mašte, Onure!” Tata je pitao: „Jel se to tebi možda ne sviđa da budeš moja Šeherezad, a?” Mama je rekla: „Ama ne budi tudum, Onure! Da ti mene sad pitaš jel ja oću da se sve vrati na staro, jel oću da po cili dan kuvam, čistim i peglam, jel oću da budem sluškinja za dvojicu debila, jel oću da se oblačim ka zadnja štraca, jel oću da nemamo za kupit po kila mesa, jel oću da živim u posranoj Hrvackoj, jel oću da mi je život koma, tuga i mizerija… šta bi ti reka da bi ja na to rekla, a?” Tata je rekao: „Reka bi da bi rekla – oću kurac!” Mama se nasmjehuljila: „I bijo bi u pravu, Onure!” Onda je moj tata u roku munja đipnijo se u krevu ispod deke. Mama je kikoćala se i rekla je: „Oduran si, Onure!”
