Otočićići o legendi koju je oživio Ante Mihić iz Sali

U Kazalištu lutaka Zadar premijerno je prikazana predstava „Otočićići” u režiji Renate Carola Gatica. Predstava je oživjela otočku legendu, mala mitska bića , čuvare prirode sa Dugog otoka, točnije iz mjesta Sali.

Čarobnu priču našeg podneblja uprizorena je zahvaljujući Anti Mihiću koji je napisao:
Rodi san se u Salima na Dugin otoku. Kad san bi mali sedili smo mi dica kraj otvorenoga komina, a papa oli nona pripovidali su nan lipe i strašne priče o mitskin bićima. Oni su tako govorili, da smo mi mislili da ta bića živu blizu nas. Tako nas je mati uvik strašila,. Nismo smili hoditi u polje blizu lokve jer će nas Maljik utopiti.
Ka san malo naresa, nika puno, hodi san po poljima i goramin i nabasa, tako su mi govorili, na kućice o malih Petoročićov. Na smetlištima iza kuć na Ranjkovici, u govnima se valja Sliv pa san izbjegava ta mista. Moje ditinjstvo bilo je puno prič, pisme i veselja. Usporedno sa stvarnim životun, živi san drugi život sa tin bićima.
Ka san naresa, nika puno, čita san Tolkiena i njegovog “Gospodara prstenova” i vidi puno sličnosti sa hobitima, orcima, i svin njegovim bićima.
Zato je moja radost ka san ču da „Kazalište lutaka Zadar”, oće učiniti predstavu o tin bićima bila šezdesetorostruka. Ja san nauči te priče od mojih doma, Mišela Basioli i od barbe Šime Grandovoga ki je to, ka pametan čovik, sve zapišiva. Pita san se, jesan li ja sve dobro ču, oli san sanja.
A ja san to sve pripovida Lani Šarić.

ANTE MIHIĆ

LIKOVI:
PETEROČIĆI – mala smišna bića, ala Hobiti od Tolkiena. Ka bi navonjali ljude, postali bi zluradi, jer ljudi su in činili samo šćetu. Živili su zajno u familljicami u velikin mociramin, sa malin kamaricami i prolazima, na glavi su imali pet kresti, ala petesi, u biti dobri, osin ka nanjuše ljude.

SLIV – glavna vrlina Sliva, ki je bi po jarac a po čovik je veliki, veliki smrad o govan, ki je njemu bi najbolji vonj. Ka bi se čovik približi njegovoj nastambi zriga bi nanj kabal govan.
ORKO – ka čujemo da na svitu ima neki div, odma pomislimo – siguro je strašan! Zato, kad bi puhalo jugo, ljudi bi rekli: „To je strašni Orko koji gre po mistu”. Ipak, Orko nije takov div. Najveći od svih, on je uvik dobar ka kruh i nevin ka dite. Triba među mitskim bićima bit i jedan takov.

MALJIK – „Ne hodi u polje, Maljik će te” – strašila me mati, a znala je, bidna ne bila, da ni bi opasan; u mojoj mašti, nalik Tolkienovu Golumu.
Mitska bića postoje u mitskoj stvarnosti. Ka je u nami.