Tuče Mujo šakama po vratima plinske komore i viče; Otvorite vrata, ljudi nemaju zraka! Da nije tragično bilo bi smišno. Ovi vlasnici komora su draga nam kolijevka civilizacije Evropa i čudo od demokracije i ljudskih prava Amerika, a mi smo njihovi zaposlenici sa punim radnim vrimenom. Dijalog naš svagdašnji izgleda ovako:
Mi – Esi vidija, priko 70 mrtvih u Austriji? Podavili se u kamionu. I šestero dice.
Vi – Nije nego četvero.
Mi – Aj fala Bogu, nije šest.
Vi – Sad ih se potopilo isprid Libije priko dvisto. Bilo je dvadeset dice.
Mi – Sranje. A što ćeš, ne moš ti tu ništa.
Vi – Ma je li istina da Rozga nije tila poljubiti onog Hausera?
Mi – Razmažena mudrica.
Vi – Ka i ona Doris Pinčić što je istukla dite po guzici. Dite udriti? Di joj je pamet i odgoj?
Mi – Nigdi, ka ni onoj što je Donaldu Trampu takla kosu. Što ga nije potegla da svi vide je li prava ili perika!
Vi – Ma perika mu je i to od majmunske dlake. Moraju ubiti ne znan koliko majmuna za napraviti mu tupe.
Mi – Jadni majmuni, da su bar ćosavi, vrag bi ih dira.
Vi – Ne moš ti protiv budala. Neki dan su ubili jadnog vuka što je ubija par ovaca. Pa mora blago isti, nije on obična životinja, on je
kralj šume, bez njega šuma nije šuma.
Mi – Triba njih ubiti tako bolesne.
Vi – U toj istoj šumi su našli da je neko bacija četri kučića u jamu.
Mi – Mater in jeben, kako imaju srca?
Vi – Zmajlović je usvojia jednog od osansto šišmiša. Bar neko ima srca.
Mi – Da su ovogodišnje Dubrovačke ljetne igre bile Dubrovačke erotske igre.
Vi – Mani ka Mani.
Mi – Bila je Mani na večeri sa Severinom i njenim novim dečkom.
Vi – Je li bija mali Aleksandar?
Mi – Nije, nije mu baba dala, da vanka puše pa da se dite ne priladi.
Vi – Je, je, triba dicu čuvati.
Zbogom jadni i bolesni svite! Došli smo do vrhunca tehnološkog napretka i napokon odbacili strano tijelo u našem tijelu – dušu.
Neko lupa na vratima! Mujo?
