Ante Tomić je u Jutarnjem listu iznio svoju projekciju zbivanja iza zatvorenih vrata Vlade RH. Prestanite razbijati glavu barem na trenutak, opustite se i nasmijte, dobro će vam doći.
Kako je Vlada, nakon dugog, a na trenutke i mučnog razgovora došla do konačnog rješenja – krizni porez treba biti tri posto.
Mogli bi nekako… što ja znam… Mogli bi igrati loto, predložila je premijerka.
“Ne bi nam bilo dosta”, rekao je ministar financija umorno.
“Da dobijemo na lotu, ne bi bilo dosta da nadoknadimo manjak u državnom proračunu?” zaprepastila se Kosor.
Ivan Šuker obeshrabrujuće joj je odmahnuo glavom.
“Ni sedmicu da izvučemo?”
“Jadranka, majke ti, šuti!” kazao je Polančec iznervirano.
Turobna tišina na nekoliko časaka spustila se na veliku konferencijsku dvoranu u Banskim dvorima.
“Porez”, šapnuo je nakon nekog vremena Kalmeta zamišljeno. “Moramo s porezom.”
“Pet posto”, bubnuo je Milinović.
“Pet posto”, složio se Pankretić.
“Osam”, javio se Šuker drsko.
“Zašto osam?” začudio se Pankretić.
“Osam je više nego pet”, objasnio je ministar financija razumno, a premijerka ga je zadivljeno pogledala.
“Vidiš, nikad nisam o tome razmišljala”, rekla je ona, “ali sad kad si to spomenuo, da znaš da ima logike.”
“Puno je osam posto”, zavapio je Polančec. “Pobunit će se narod. Bolje je pet.”
“Ili tri”, predložio je Kalmeta odvažno.
“Ih! Tri!” zavikao je Šuker nezadovoljno. “Pa šta ćeš s tri posto?”
“A da nešto prodamo?” sjetila se u taj tren Kosor i ozarila se zbog vlastite zamisli. “Nešto što nam ne treba lijepo prodamo i…”
“Neku nekretninu?” prekinuo ju je Polančec.
“Pa da”, složila se premijerka.”Na primjer tebe”, rekao je ministar gospodarstva i na to su se svi nasmiješili, osim Kosor, koja baš nije shvatila šalu.
“Ljudi, nemojmo se sad zajebavat”, javio se ponovno ministar financija. “Valja nam izglasat porez. Ja sam za osam posto, tko je za moj prijedlog neka…”
“Ivane, puno je osam”, rekao je Pankretić. “Daj pet.”
“Ili tri!” ustrajao je Kalmeta.
“Tri nije dovoljno!” prasnuo je Šuker.
“Ja mislim da ne bi smio biti cijeli broj”, javila se Đurđa Adlešič, koja je sve dotad šutjela. “Uvjerljivije bi bilo da stavimo pet zarez šest ili sedam cijelih pedeset osam, ili tako nešto.”
“O čemu ti pričaš?” pogledao ju je zapanjeno ministar gospodarstva.
“Čisto psihološki”, rekla je potpredsjednica Vlade. “Ako stavimo tako neki broj s decimalom, činit će se da smo pažljivo izračunali. Narod će misliti da znamo što radimo.”
“Narod ne misli”, upozorio ju je Pankretić.
“Ali će se isto pobunit ako pretjeramo”, dodao je Polančec. “Tko je za pet posto neka…”
“Ja sam za tri”, rekao je još jednom Kalmeta.
“Tri je ništa.”
“Baš zato”, pojasnio je ministar mora, prometa i infrastrukture.
“I treba izgledati kao ništa, beznačajno. Ako uzmeš tri posto, nikome se neće činiti da si mu puno uzeo.”
“To je istina”, složio se Polančec.
Tri posto je bezvezarija, nastavio je Kalmeta učeno. “Nitko se ne osvrće na tri posto. Znaš kako se ono kaže: ‘Ne jebem te ni tri posto’.”
“Tako je”, složio se Pankretić.
“Nikad nisam čula tu uzrečicu”, priznala je Kosor.
“Nikad nisi čula: ‘Ne jebem te ni tri posto?'” upitao je Polančec.
“Ne”, kazala je premijerka.
“Pa evo”, rekao je ministar gospodarstva, “sad ti ja to mogu reći.”
