Jedanaesti misec je onaj u nizu kojeg čini mi se ljudi u našoj maloj okolini najmanje vole. A vidite kako je ovi Studeni prema nama milostiv ovu godinu. Nekako je lipo, toplo, ugodno reka bi upravo poziva cili dan provest na štekatu.

Ali ko to danas još more? Ma da more, ljudi se u ovu našu malu okolinu natječu ko će dulje na štekat sidit samo za učinit dišpet drugome i pokazat mu s time koliko dobro doma stoji. Je, da nije one druge strane kovanice, kad se doma dođe pa čuješ ronjanje u stilu"..di te vrag danas tako dugo odnija.." ili "..što si, produžija bolovanje.." A bidni poklonitelj štekata samo sleže ramenima i misli u sebi kad će opet vanka.


Jer vanka je topli Studeni. Lipog li kontrasta. Iman još jednu Studenu i istinitu priču koju ne mogu priskočit u jos nabreklom sjećanju.


Davne 1988. godine bija je isto jedan famozni jedanaesti misec koga san se justo sitija jer je bija još topliji, draži i lipši nego ovi, makar ni ovi Studeni 2009 ne želin uvridit. Alora, te davne 1988. godine tokalo je učinit prekretnicu u životu. I to kakvu. Pokojna baba Ana, blagoslovena mater sedmero dice sa rive, rekla je "...sinko Bog je tako odredija, a ti si njegovo dite i neka ti bude."

Sad ćete reći o čemu ovi tu mrvi...Eto, tribalo se oženit u mome slučaju, pravo vinčanje učinit, dignut larmu za stodvadeset ljudi. Koje li divote, ima sam blagoslov i od padre Alessandra koji je direktno prid Svevišnjim molija krunicu da uspijen u svojoj namjeri jer u to vrime meni nije baš bilo za virovat. I moran se pofalit..još drži, biće krunica bila blagoslivena.

Naučija san od svoje babe, koja je dva puta na dan u Sv.Frane za mene molila, kako se triba dalje sa životon nosit. Naime, u molitvi i skromnosti. Uspija sam od te dvi vridnosti sačuvat sami jednu, skromnost, jer molitvu mogu učinit ka čovik samo kad se vratin doma, u svoj grad, svoju okolinu, u Sv. Frane i kantunu livo od vrata di je moj pokojni dido sa svojon ekipom pratija događaje na misi.


I da se vratin na taj famozni Studeni 1988. godine. Evo, skratit ću malo, zadnji dan kad san izaša iz mora na mul u Sukošanu bio je točno 4.11.1988 . Koja je to bila beleca od miseca tolika beleca da san zaboravija da ću za koji dan napustit svoj grad, svoju rivu i skale. Steže se u grlu kad se sitim. I taman kad sam šugamanom obrisa zadnje kapi soli sa kože, da mi podeblja tugu, govori mi moj pokojni Barba :" Vidiš, ovo ti je Porto d`Oro..." a onda slijedi duboki uzdah i "...ba te Bog, ka smo ti ja i Supe..."dalje neću, jer znam da je svaka platila. 


Poša je i taj Studeni, pošli njega još puno drugih, poša je i moj Barba.
A ovi Studeni govori sad nekim drugim jezikom, pokušava prizivat svoje pretke, ali mu ne ide, nešto ne paše. Atmosfera se u gradu prominila. to morete vidit na najmanjin stvarima. Onako pun ove nediljne fjake sritnen poznanicu još iz škole i kažem : " Oooo srićo kad san te vidija odma me sitilo na makjato koji nisan uspija jutros popit, oćemo li skupa?" A ona sirota...joooo čeka me muž, jooo kava joj kisela, jooo...dobro nije rekla da će joj od jednog espressa pocrnit zubi.

A ništa, kad joj je priša ja ću svejedno svratit na štekat. I posli je vidin di se kod četri kantuna kara sa mužen oko ključeva od auta. Oli simiji nije bilo bolje sa mnon na kavu pa nek ih sam traži...


Ma je li mi tribalo o ženama počet? I to u ovako lipom misecu. Jer uvik se sitin svog cvita, svoje dobre Melite. Ljudi moji, smantala bi ona i većeg karonju nego što san ja i deboto je uspila, e mene samog. Da nije nje bilo, ja sad nebi razumija što to oće EU od nas, kako bi oni to tili da moja mala okolina diše, živi, ajmo reć funkcionira, jeli. Ona se uvik bojala da ja ovako nagal i lako upaljiv ne bi pokvarija dojam o našoj maloj okolini i da ne bi time sprijećio otvaranje ili zatvaranje kojega poglavlja u cilom tom paštrocu.


Friga se meni za EU, a biće i puno drugin ljudima. Ja se držin one pametne beside što je moj pok.dido govorija :"Sinko iz male okoline, malo zlo iz velike, veliko", pokoj mu vječni, a vi sad razmislite zašto i kako je lipo sidit vanka na štekatu u toplome Studenome.

Uvik zdravi i veseli bili, želi Vam Alessandro Servadei.