U očima ćutin ostatke proteklog dana ali program na radiju i neka muzika mi govore da još nije vrime za leći. Neću pisat o političkim pojavama iz naše male okoline jer naša okolina nije velika pa ni političke pojave u njima. U neku ruku sve to sliči samo na loše navike pojedinaca koji su skužili da od svega mogu imati koristi. A evo kako...


Kad smo išli u školu ima si u razredu uvik razne dice po kojima si moga vidit što mu je otac a što stric po zanimanju. Za mater je to bilo malo teže ocjenit jedino ako je mali bio više meškinjast i miran, nekako prefinjen, onda si zna da mu mater radi u banci za šalterom ili da je sekretarica. Srićon, takvih nismo imali puno. I kad takvoga, na satu muzičkoga dobri nastavnik Franulović molija da mu ovi pusti samo ..do.re..mi...ositija se samo kiselkasti smrad negdi odozdo ispod stolice. A htio je samo od maloga čut kako pogađa ton.

E, takvi nisu nadalje ništa puno u životu naučili. Ovi drugi, što su picavali sa satova, pogotovo sa muzičkoga, uvik su bili povezani sa nekin događajima sa konduta i pisarjola. Normalno, onda je direktor škole ima uvik pune ruke posla.

I posli svega, uvik je bilo zanimljivo čut koju se marku cigarete danas dimilo u zahodu. Takvi momci su sve već u ranim godinama pripremali za biznis koji danas cvate u gradu i okolo njega. Posli osnovne škole i možda još dva razreda sridnje k tome, sve je više bilo trafika po gradu di si moga kupit goldune i cigarete. I što ćeš ti vidit, ko je sidija u trafiku...uglavnom onaj sto je picava sa satova. A ja san i dalje uporno pokušava naučit do..re...mi...i ništa!

I kako je vrime prošlo, vidimo kako je danas nekima vrime stalo. Je dragi ljudi, baš stalo...kao meni ali nesmin stati jer ce me prigazit oni što su se već zaletili iza mene. Život je cross, a cross je život..samoga niko ga više ne upražnjava ka Roko u "Našen Malom Mistu"..kroz prirodu, masovno, danas svako trče i gazi za sebe.

Ovaj suludi tempo nema više puno plemenitoga za ponudit. Ostavlja nam jako malo vrimena za objasnit sebi a kamoli dici što se zapravo događa i zašto svi viču na Kalmetu da je on ovo-ono. Važno je da on misli da je sve u redu.

A kako ću mu virovat kad vidin da nije tako..mislin sve u redu. Svejedno..simpatičan je to čovik, sićan ga se još iz nekih škola u gradu. Doduše, u trafike nisan smija zavirivat jer me je bilo strah da me neko ne bi onda tira pivat do..re..mi...

U lipoti jutra uživat mogla bi bit privilegija svakog ljudskog bića kojemu triba inspiracija za proć kroz dan i fermat doma u sumrak uz topli pijat i blagi pogled. Samo kako to reć nekomu ko se svako jutro diže prije negoli Pevec uopće pomisli kukurikat, kako mu poželit "dobro jutro" kad je na putu od kreveta do zahoda već tri puta zabeštima...a što i komu, nema veze.

Tako počinje dan za puno ljudi iz ove naše male okoline koja sve više blista a naši ljudi sve jace beštimaju kad se dignu ili kad mu se digne, on jadan ne more jer nema posli vrimena za obrijat se i kavu popit. Onda bolje ovo drugo učinit.

A naši momci iz trafike budu lipo obavješteni da je vrime za buđenje, pa za rastezanje, za dizanje i tek onda za ustajanje. Dotle je sunce već visoko na nebu i onda ovaj, uz prvi jutarnji mlaz, više nema razloga za beštimanje i bogohuljenje jer za tri kvarta od ure dolazi auto sa šoferom koji je svoj izgled nabrijao u ogledalu ka i svako jutro da mu faca nebi slučajno popustila grimasu tjelohranitelja.

Čuo sam neki dan zanimljiv komentar jedne cure kod Foruma uz kavu o tome kako ti šoferi službenih limuzina uvik uspiju u tome da raja uvik više gleda njih nego onoga koga se vozi. Jer, sad mi je jasnije zašto su ona zadnja stakla na limuzinama zatamnjena...da se ona ružna faca iza ne bi vidila nego samo ovi vitez za volanom naprid ukrašen sa tamnim očalima od uva do uva jer sunce samo što nije..da mu ne bi ko slučajno otkrija krmeljive oči. Nesmin zaboravit najupečatljiviju oznaku za funkciju koju obavlja, naime ćelavu glavu jer bez nje nema efekta. Oni nemaju vrimena za barbira.

I to mi se svidilo što san čuja od starog gradskog barbira neki dan kad je vidija jednog takvog ćelavca sa očalima u limuzini, kaže.."..ben ti ja takvu frizuru i ko ti ju je napravija.."
Mogu barbira i razumit jer takve face su loše mušterije, nabrijavaju se doma sami ili u svojin "trafikama".

Uz jedno iskreno i srdacno"Zdravi i veseli bili "